Vrtoglavica – bolest ili simptom?
Vrtoglavica je jedan od najčešćih razloga javljanja lekaru u domu zdravlja, ali i upućivanja specijalistima neurologije i otorinolaringologije (ORL). Ukupna učestalost pojave vrtoglavice u opštoj populaciji iznosi oko 5–10%, a dostiže čak do 40% kod pacijenata starijih od 40 godina. Kod osoba starijih od 65 godina, u oko 25% slučajeva upravo je vrtoglavica uzrok zadesnog pada koji neretko dovodi do ozbiljnih povreda glave. U neurološkim ambulantama, posle bola u leđima i glavobolje, vrtoglavica je treći po učestalosti razlog pregleda.
Važno je napomenuti da vrtoglavica nije bolest, već simptom mnogih bolesti ili stanja. Iako nije bezazlena, njen uzrok je često banalan. Prilikom pregleda, lekarima je izuzetno važan način na koji pacijent opisuje svoje tegobe:
Prava vrtoglavica: Izuzetno neprijatan doživljaj okretanja stvari oko sebe koje zapravo miruju (objektivni vertigo) ili doživljaj okretanja sopstvenog tela u prostoru (subjektivni vertigo).
Pseudovrtoglavica: Pacijenti je opisuju kao osjećaj da im se „vrti u glavi“, pri čemu se ni okolina ni položaj tela ne menjaju.
Nespecifični osećaji: Osećaj tonjenja, propadanja, lelujanja ili mračenja pred očima.
Kako funkcioniše naš sistem za ravnotežu?
Za održavanje ravnoteže potrebno je normalno funkcionisanje složenog sistema zahvaljujući kojem možemo da stojimo uspravno, sedimo i krećemo se, održavajući telo u određenom položaju u skladu sa gravitacijom. Ovaj sistem čine periferni i centralni deo:
1. Periferni deo sistema
Čulo vida: Daje informacije iz okoline o svemu što vidimo i putem nervnih signala obaveštava mozak o prostoru.
Čulo dodira (duboki senzibilitet): Receptori u koži, zglobovima, mišićima i tetivama obaveštavaju mozak o položaju zglobova, tonusu mišića i oslanjanju na tkiva. Ako ove informacije kasne ili ne stignu do mozga, javlja se osećaj zanošenja pri hodu.
Vestibularni aparat: Smešten u unutrašnjem uhu (zaštićen temporalnom košću), pacijentima je poznat kao „centar za ravnotežu“. Sastoji se od kompleksnog sistema sa senzornim ćelijama i kristalima (otoliti) koji šalju informacije mozgu o pokretima glave, brzini i uticaju gravitacije. Iz njega polazi vestibularni živac koji prenosi signale u mozak.
2. Centralni deo sistema
Ove informacije se prenose do centralnog nervnog sistema (određena jedra u moždanom stablu, mali mozak i prednji rogovi kičmene moždine) gde se integrišu kako bi se stvorio osećaj kretanja i stabilnosti tela.
Glavni uzroci nastanka vrtoglavice
Vrtoglavice se prema nastanku dele na primarne i sekundarne, prema uzroku na periferne, centralne i sistemske, a prema toku na akutne i hronične.
Propratna stanja uključuju sinkope (gubitak svesti kojem prethodi osećaj vrtoglavice) i presinkope (osećaj da će osoba izgubiti svest uz „crnilo pred očima“, ali do gubitka svesti ne dođe).
Periferni uzroci (Poremećaji unutrašnjeg uha i živaca)
Najčešći periferni uzroci su: labirintitis, Menijerova bolest, benigni paroksizmalni pozicioni vertigo (BPPV), akutni i hronični otitis, vestibularni neuronitis, prelom temporalne kosti, Herpes Zoster unutrašnjeg uha, perilimfatična fistula i toksične vestibulopatije.
Karakteristični simptomi: Počinju naglo i intenzivno. Prati ih mučnina, povraćanje, preznojavanje i variranje krvnog pritiska (vegetativni simptomi). Često se javlja zujanje u ušima (šum), oslabljen sluh, preosetljivost na buku ili osećaj pritiska u uhu. Vrtoglavica se pogoršava pokretom. Javlja se i nistagmus (nekontrolisani trzajevi očnih jabučica) usmeren suprotno od strane oštećenja, koji se smanjuje fiksacijom pogleda.
Centralni uzroci (Oštećenja i oboljenja mozga)
Nastaju usled poremećaja u centralnom nervnom sistemu i najčešće su vaskularne prirode:
Vaskularni poremećaji: Vertebrobazilarna TIA (tranzitorni ishemijski atak), moždani udar (infarkt malog mozga ili moždanog stabla), tromboza venskih sinusa, disekcija krvnih sudova, intracerebelarno krvarenje.
Ostali uzroci: Tumori (neurinom akustikusa, meningeom, metastaze), epilepsija, vertebrobazilarna migrena, infektivna oboljenja (hronični meningitis, encefalitis), autoimuna oboljenja (multipla skleroza), kao i anomalije baze lobanje (Arnold-Chiari malformacija).
Karakteristični simptomi: Vrtoglavica često nije praćena izraženom mučninom i povraćanjem. Mogu se javiti smetnje vida (duple slike, bljeskovi, ispadi u vidnom polju), smetnje pri gutanju i govoru, slabost ekstremiteta, ataksija (teturav hod), epileptični napadi, kratkotrajni gubici svesti, „drop“ ataci (nagli pad bez gubitka svesti) i tranzitorna globalna amnezija. Nistagmus traje duže i ne smanjuje se fiksacijom pogleda.
Sistemski, metabolički i ostali uzroci
Sistemski (kardiološki i vaskularni): Hipertenzija, hipotenzija (ortostatska), poremećaji srčanog ritma, anemije, policitemije, limfocitoza.
Metabolički: Hipoglikemija, poremećaji rada štitaste žlezde (hipertireoza i hipotireoza).
Sistemske bolesti i supstance: Vaskulitisi, intoksikacija lekovima (gentamicin, salicilati, antidepresivi, antiepileptici), pušenje, alkohol ili upotreba psihoaktivnih supstanci.
Fiziološki i spoljašnji faktori: Boravak na visini, kinetoze (bolest kretanja), dehidratacija, sunčanica, toplotni udar, sinusitis, alergijski rinitis, povrede glave (posttraumatske vrtoglavice).
Psihogene i funkcionalne vrtoglavice: Anksioznost, napadi panike, depresija, trudnoća, vizuelni vertigo.
Cervikogeni vertigo (Vratna kičma): Nastaje usled degenerativnih promena na vratnoj kičmi ili funkcionalnog bloka u zadnjoj atlantookcipitalnoj opni kroz koju prolaze vertebralne arterije. Do ovoga dovodi dugotrajno sedenje za računarom, rad u pognutom položaju (stomatolozi, frizeri, radnici na traci), trzajne povrede vrata ili izloženost promaji i klimatskim uređajima.
Postavljanje dijagnoze i metode lečenja
Za tačnu dijagnostiku uzroka vrtoglavice primenjuje se postupak koji obuhvata:
Detaljnu anamnezu i specijalistički neurološki i ORL pregled.
Rendgensku dijagnostiku (RTG): Kraniogram, sinusi, temporalne kosti, cervikalna kičma.
Skener (MSCT) ili magnetnu rezonancu (MRI): Glave, mozgai vratne kičme sa angiografijom.
Doppler krvnih sudova vrata i transkranijalni dopler (TCD).
Laboratorijske analize i konsultacije ostalih specijalista (kardiolog, endokrinolog, oftalmolog).
Terapijski pristup
Lečenje direktno zavisi od otkrivenog uzroka i može obuhvatati:
Lekove: Antiemetike, antihistaminike, vazodilatatore, betahistin ili kortikosteroide.
Vestibularnu rehabilitaciju: Specijalne vežbe (poput Brandt-Daroff vežbi ili kanalskih repozicionih manevara kod BPPV-a) koje imaju za cilj smanjenje vrtoglavice, poboljšanje ravnoteže i stabilizaciju hoda.
Korekciju ishrane: Npr. redukcija unosa soli kod Menijerove bolesti.
Praktični saveti: Šta uraditi kada se javi vrtoglavica?
Ukoliko osetite simptome vrtoglavice, primenite sledeće korake kako biste sprečili pad i ublažili tegobe:
Sprečite paniku i odmah sedite ili lezite na stabilnu površinu.
Ustajte postepeno: Prvo sedite na ivicu kreveta, pa polako ustajte u uspravan položaj.
Izbegavajte nagle pokrete glave i tela.
Smanjite unos soli, kofeina i alkohola, te potpuno redukujte pušenje.
Konzumirajte dosta tečnosti radi prevencije dehidratacije.
Uvedite suplementaciju: Vitamini B kompleksa (B1, B2, B6, B12) i magnezijum olakšavaju funkcionisanje nervnog sistema.
Topli napici: Čajevi od đumbira, ruzmarina, nane ili kamilice mogu ublažiti mučninu.
Kada hitno potražiti lekarsku pomoć?
Vrtoglavica nije bezazlen simptom. Ukoliko se uz nju naglo jave smetnje sa vidom, otežan govor, slabost ili oduzetost dela tela, neophodno je odmah se javiti u najbližu zdravstvenu ustanovu.